Foto albumi: Priča ispričana brazdama

Kažu da najmanje fotografija imamo sa onima koje najviše volimo. To je zaista slučaj sa nas dve. Ne možemo reći da ih imamo malo. Ali ni približno dovoljno foto albuma koliko bismo želele da bi naša priča bila zapisana u vremenu.

Zato su tu foto albumi da te priče jednog dana ostanu kao porodično nasleđe, koje će se čuvati generacijama.

Kažu da i dece nikad dosta, što je tačno, a mi ćemo dodati i: „Fotografija i uspomena dece nikad dosta„. Naši roditelji su beležili sve naše trenutke, tu su svi naši porodični foto albumi. Svaki od njih ima svoju priču, to nije samo gomila slika. Trag vremena, srećni porodični trenuci, sve ono što smo mi bili je u njima.

Žao mi je što kao trudnica nemam mnogo uspomena. Zato ih stvaram za Mateju od prvog našeg zajedničkog trenutka, svakog dana. Kako ne zabeležiti dečiji osmeh, pogled, prve korake, nestašluke, rukice, nogice, svilenkastu mekanu kosicu, ma svaki deo deteta. Vredi zaista. Iako bi neko rekao: „Pa to su samo foto albumi“. To je ipak nešto mnogo, mnogo više. Kada god bih ih pogledala, kroz njih bih mogla da osetim njegov miris, osmeh, neopisivu dečiju dobrotu, iskrenost. Kroz neke čak i negodovanje, ljutnju, spremanje nestašluka, ali sve u svemu – ljubav!

Kažu da i svako ima nešto što ljubomorno čuva.

Ja ljubomorno čuvam njegove fotografije, uspomene. Neka sećanja ostaju, neka blede. Ali sve zabeležene uspomene i foto albumi su neprocenjivo blago svake mame.

Jednoga dana će i naši Yolobook foto albumi biti pohabanih korica, u njima će ostati svi zabeleženi tragovi ovih najsladjih godinica. Ja se samo nadam da će ih biti što više. Svaka fotografija, svaka uspomena, svaka brazda od nespretnog listanja foto albuma, priča svoju priču. Priču koju će jednog dana oni pričati svojim unucima.

Autor: Mama Marijana i tetka Anđela, @srecnodete.srecnamama

Leave a Reply